Postojanje samoodbrane prema Krivičnom zakonu zahteva dokazivanje tri bitne činjenice i to: 1) da napad nije isprovociran; 2) da nije prekoračna nužna odbrana i
izjavu najmanje jednog svedoka koji će to da potvrdi. Ove činjenice je na suđenju jako teško dokazati najčešće iz razloga što je teško dokazivo da ste bili napadnuti, još teže naći svedoka koji će to potvrditi, makar se branili u punom gradskom prevozu. Niko neće želeti, da gubi svoje dragoceno vreme odlazeći po sudovima, davati izjave, koje mogu biti pogrešno protumačene ili se posle trik pitanja napadačevog branioca pokazati kao nepotpune ili nedovoljne.
Ako nemate svedoka, dobićete prekršajnu prijavu za narušavanje javnog reda i mira. Ukoliko ste prilikom samoodbrane napadaču naneli teške telesne povrede (koristeći tehnike: karate-a, judo-a, ju-jutsu, ninjutsu, tekvondo-a, boksa, aikido-a, krav mage ili neke druge borilačke veštine) dobićete krivičnu prijavu.
Ono što Vas čeka na suđenju “jedan na jedan”, je činjenica da je naspram Vaše
istine napadačeva laž. Za razliku od Vas, napadač će na suđenje (pretres) doći pripremljen, sa svojim braniocem, koji će Vam postaviti niz neprijatnih pitanja. Moguće je i da Vas optuži za napad na njegovog klijenta, kome ste pri samoodbrani možda naneli teške telesne povrede prekoračujući nužnu odbranu. Zahtevaće da platite novčanu naknadu za lečenje, stres, duševni bol… Nemojte se iznenaditi, ako bude imao i lažnog svedoka.
Zato savetujemo da, bez obzira koliko ste ubeđeni u pravdu i sopstvenu nevinost nikako ne idete na suđenje bez branioca. Otežavajuća okolnost za Vas je ako izjavite da se bavite nekom od pomenutih boriličkih veština, jer ste dužni da veštinu koristite srazmerno u odnosu na napad, ne nanoseći veće zlo od zaprećenog odnosno, izbegavajući nanošenje telesnih povreda ukoliko je to bilo moguće.
Na vama je da odlučite, kako ćete postupiti u ovakvoj ili sličnoj situaciji.
O detaljima samoodbrane, kao sredstva krajnje nužde, možete pročitati u
Zakonu o krivičnom postupku Republike Srbije.
Ovaj tekst je kratak deo sveoubuhvatnog programa obuke, koji se obrađuje na našim treninzima.
Jujutsu je drevna Japanska borilačka vještina. Osnovačam veštine nastale u XVI veku, smatra se Shirobey Akiyama, koji je kao student medicine u Kini, bavio se i izučavanjem borilačkih veština. Sirobey Akiyama je jednog zimsko dana posmatrao kako se grane okolnog drveća lome pod težinom snežnog prekrivača i naletomvetra. Među drvećem je primetio vrbu koju se ljulja pod naletom vetra, nepružajući otpor ni vetru ni težini snežnog pokrivača na granama, da se nijedna grana na njoj nije polomila. Iskoristivši prthodno iskustvo popuštanja – nesuprostavljanja otporu vrbe nad težinom snežnog prekrivača i naletom vetra. Shirobey Akiyama je pristupio svom vežbanju na drugi način, koristio je protivnikovu energiju, da neutrališe napad usmeravajući je u drugom pravcu. Primenjujući princip popuštanja osnovao je veštinu koju je nazvao “Jujutsu” u prevodu “ju” (meko, nežno), a “jutsu” ( veština).
Razvijajući se jujutsu veština je bila najzastupljenija u redovima vojske, policije i specijalnih jedinica kako svida u svetu tako i kod nas. Dok je ostali deo populacije imao tek kasnije imao dodirnih tačaka sa veštinom. Danas zastupljena veština u borilačkim veštinama i sportu pruža mogućnost takmičenja. Takmičenje je podeljeno u dva segmenta borbe (kumite) i duo sistem (prikaz tehnika).
Iz jujutsu veštine, razvilo se na stotine raznih stilova, čak i druge borilačke veštine kao što su na primer: judo, aikido, brazilski ju-jutsu, sambo… U Sribiji ima mnogo borilačkih klubava gde se mogu trenirati različite borilačke veštine i različiti stilovi borenja kao što su: ruski sistem, krav maga, jujutsu, brazilski ju-jutsu, ninjutsu, karate, kendo, hapkido, judo, aikido, tekvondo, MMA…
Za SISTEME SAMOODBRANE možemo reći da je novi srpski stil borenja. Iskoristivši naše dugogodišnje iskustvo, primenjeno u praksi bez bespotrebnog ulaženja u sukob i nepotrebnog povređivanja protivnika. Razvili smo praktičan sistem samoodbrane, od izbegavanja konflikta – sukoba, do primene odbrambenih tehnika prilkom napada sa i bez oružja (oruđa). Vodeći računa da zadržimo sve primenljive tehike (udarci, bacanja, poluge, parterne tehike, pritisci na vitalne tečke, upotreba priručnih sredstava) u praksi što je uskraćeno u nekim drugim veštinama tj. ne rade se. Situacionim treninzima dolazimo do rezultata primenljivih i već primenjivanih u samoodbrani. U realnosti pavila ne postoje!