Jujutsu je drevna Japanska borilačka vještina. Osnovačam veštine nastale u XVI veku, smatra se Shirobey Akiyama, koji je kao student medicine u Kini, bavio se i izučavanjem borilačkih veština. Sirobey Akiyama je jednog zimsko dana posmatrao kako se grane okolnog drveća lome pod težinom snežnog prekrivača i naletomvetra. Među drvećem je primetio vrbu koju se ljulja pod naletom vetra, nepružajući otpor ni vetru ni težini snežnog pokrivača na granama, da se nijedna grana na njoj nije polomila. Iskoristivši prthodno iskustvo popuštanja – nesuprostavljanja otporu vrbe nad težinom snežnog prekrivača i naletom vetra. Shirobey Akiyama je pristupio svom vežbanju na drugi način, koristio je protivnikovu energiju, da neutrališe napad usmeravajući je u drugom pravcu. Primenjujući princip popuštanja osnovao je veštinu koju je nazvao “Jujutsu” u prevodu “ju” (meko, nežno), a “jutsu” ( veština).
Razvijajući se jujutsu veština je bila najzastupljenija u redovima vojske, policije i specijalnih jedinica kako svida u svetu tako i kod nas. Dok je ostali deo populacije imao tek kasnije imao dodirnih tačaka sa veštinom. Danas zastupljena veština u borilačkim veštinama i sportu pruža mogućnost takmičenja. Takmičenje je podeljeno u dva segmenta borbe (kumite) i duo sistem (prikaz tehnika).
Iz jujutsu veštine, razvilo se na stotine raznih stilova, čak i druge borilačke veštine kao što su na primer: judo, aikido, brazilski ju-jutsu, sambo… U Sribiji ima mnogo borilačkih klubava gde se mogu trenirati različite borilačke veštine i različiti stilovi borenja kao što su: ruski sistem, krav maga, jujutsu, brazilski ju-jutsu, ninjutsu, karate, kendo, hapkido, judo, aikido, tekvondo, MMA…
Za SISTEME SAMOODBRANE možemo reći da je novi srpski stil borenja. Iskoristivši naše dugogodišnje iskustvo, primenjeno u praksi bez bespotrebnog ulaženja u sukob i nepotrebnog povređivanja protivnika. Razvili smo praktičan sistem samoodbrane, od izbegavanja konflikta – sukoba, do primene odbrambenih tehnika prilkom napada sa i bez oružja (oruđa). Vodeći računa da zadržimo sve primenljive tehike (udarci, bacanja, poluge, parterne tehike, pritisci na vitalne tečke, upotreba priručnih sredstava) u praksi što je uskraćeno u nekim drugim veštinama tj. ne rade se. Situacionim treninzima dolazimo do rezultata primenljivih i već primenjivanih u samoodbrani. U realnosti pavila ne postoje!